Радиоактивни калкулатор пропадања

Радиоактивност је први пут откривена 1896. године француски научник Хенри Бецкуерел током рада на фосфоресцентним материјалима.1898. године Марие Цурие је открила да је витла, уранијум руде, емитује више зрачења него сам уранијум.Реч радиоактивност је измислила Марие Цурие.

Радиоактивни пропадање је процес у којем нестабилан атомски језгро губи енергију емитујући зрачење у облику честица или електромагнетних таласа.  Темељни закон радиоактивног пропадања заснива се на чињеници да јеПропадање тј. Прелазак родитељског језгра на језгро ћерке је чисто статистички процес.Вероватноћа дезинтеграција (пропадања) је основна имовини атомског језгра и остаје једнако временским временом.

СИ јединица радиоактивности је Бецкуерел (БК), која је дефинисана као стопа пропадања од једног распада у секунди (ДПС).Друга јединица Цурие (ЦИ) може се дефинисати као стопа распада од 3,7 к 1010 дпс.

Пола живота се може дефинисати као временски период у којој је половина радиоактивности нестала (половина језгра је распала).

Атоми који су укључени у радиоактивни пропадају називају се изотопима.

Дан 0 активност је за унос радиоактивности на референтном датуму.

Постоје три заједничке врсте радиоактивног пропадања: Алпха, Бета и Гамма.

Разлог алфаПропадање је зато што је језгро има превише протона који изазивају претерано одбијање.

Бета пропадање долази када је неутрон до протонског односа превелик у језгру и изазива нестабилност.У Бета пропадању, неутрон је претворен у протон и електрон.Потом се емитује електрон.Постоји и емисија позитрона када је проток неутрона до протона премали.Коначна врста бета пропадања позната је као снимање електрона и јавља се и када је неутрон до протонског односа у језгру премало.

Долази до гама пропадања јер је језгро на превисоку енергију.Нуцлус пада на нижу енергетску државу и у процесу, емитује висок фотон енергије познат као честица гама.